Svet Automobila - Srbija

Šarolike cene u auto-servisima

Prosečan nemački vozač, koji, naravno, mnogo lakše dolazi do automobila od srpskog, svoje vozilo prodaje kada napuni četiri godine.

Razlog je, prema računici tamošnjih automobilskih udruženja, to što održavanje starijih vozila više košta. Češće se kvare, više zagađuju okolinu...

U Srbiji, gde je prosečna starost voznog parka oko 18 godina, zbog besparice, vozači, pogotovo oni kojima vozila nisu u garantnom roku, sve češće se odlučuju za servis u manjim radionicama, kod „svog majstora“, smatrajući da su popravke u ovlašćenoj servisnoj mreži preskupe.

- Za „punta“ su mi u ovlašćenom servisu samo za redovnu zamenu ulja i filtera tražili 10.000-12.000. Našao sam radionicu gde su mi za isti posao naplatili upola manje - tvrdi Zoran J.,iz Zemuna.

U cenu servisne usluge ulazi cena ugrađenog rezervnog dela i cena radnog sata mehaničara.

- Uvoznik daje preporučenu cenu radnog sata, ali diler sam određuje kolika će ona biti - kaže Miša Nikolić, direktor Auto- kuće „Voždovac“ u čijem sastavu su ovlašćeni servisi za „Fijata“, „Dačiju“, „Ladu“ i „Renoa“.

- Najveća razlika je u ceni delova, jer original uvek više košta.

U servisima koji nemaju status ovlašćenih ističu da oni nikako nisu „divljaci“, već da i oni raspolažu sa savremenom opremom za dijagnostiku, najsavremenijim alatima, a da cenu usluge formiraju u zavisnosti od kvara.

- Nije isto da li se menja ulje, kaiševi ili se skida menjač.Ugrađujemo samo originalne rezervne delove koje često kupujemo od uvoznika ili njihovih dilera, pa čak i poddilera. Zašto smo opet jeftiniji je pitanje nad kojim treba da se zamisle u zvaničnim servisima - kažu u AK „Balkan“ u Zemunu.